|
Резиме:
Процена учења технике веслања спроведена је на основу снимљених
кинематичких варијабли кретања шаке, рамена и кука на два нивоа
оптерећења и оцене наставника.
Двадесет и девет испитаника (студената Факултета спорта и
физичког васпитања) учило је да весла 12 недеља по три часа у
току једне недеље. Снимање кинематичких варијаби је извршено у
иницијалном и финалном мерењу и при том је дата оцена
наставника. У експерименту је учествовало и осам веслача са
вишегодишњим такмичарским искуством, који су веслали по истом
експерименталном протоколу као и студенти.
У контексту проблема истраживања, поређење резултата иницијалног
и финалног мерења код експерименталне групе студената је
показало да је дошло до значајних промена кинематике веслања у
оба режима рада под утицајем учења основне технике, а да је
кретање рамена основ за формирање моторног програма. Поређењем
резултата испитиваних кинематичких тачака код моделне групе
веслача и финалног мерења код студената добијене су разлике
високе значајности. Веслачи су имали већу дужину и време кретања
и веслали су адекватнијим ритмом и мањом фреквенцијом завеслаја.
Ове кинематичке величине су предмет даљег усавршавања веслачке
технике, јер брзина коју су студенти добро перципирали нема
висок степен значајности разлика од резултата моделне групе
веслача. То се нарочито односи на брзине повлачења шаке, где
разлике и нема. Основ за оцењивање основне технике веслања је
дужина и време кретања шаке, рамена и кука, као и уједначености
укупног времена трајања завеслаја и фреквенција завеслаја, са
којом оцена има високу негативну и значајну корелацију. На
основу резултата корелационог односа оцене и резултата
кинематичких мерења, а у контексту циља истраживања, можемо
тврдити да наставник-експерт најуспешније перципира и оцењује
кретање рамена.
Кључне речи:
веслање, техника, кинематика, учење
|
Summary:
Evaluation of the learning rowing technique has been done based
on the recorded kinematics variables of moving a hand, arm and
hip under the two levels of weight lifting and teachers’ marks.
Twenty-nine interviewees (students of the Faculty of Sport and
Physical Education) learned how to row 12 weeks per three hours
during one week. Recording kinematics variables has been done in
initial and final measuring, and the mark of a teacher was
given. Eight rowers with competition experience participated in
the experiment, and they rowed under the same experimental
protocol as students.
In the context of the problem research, comparison of the
results of the initial and final measuring of the experimental
group of students showed that there were significant changes of
rowing kinematics in both regimes, under the influence of
learning this basic technique, and that moving of the arm is the
basis for forming the motor programme. Comparison of the results
of the examined group points of the model group of rowers and
the final measuring of the students, the given differences are
highly important. The rowers had greater length and time o
moving and they were rowing in adequate rhythm and less
frequency of pulling on. These kinematics figures are the
subject of further mastering of the rowing technique, because
the speed of the students is not more important than the model
group of rowers. This particularly refers to the period of
moving the hand, and there is no difference. The basis for
estimating the basic technique of rowing is the length and time
of moving the hand, arm and hip and the frequency of pulling up,
with which the mark has high negative and important correlation.
Based on the result of the correlation relation and the
estimation of the results of the kinematics measuring, and in
the context of the aim of the research, we can point out that a
teacher – expert most successfully perceives and estimates
movement of the arm.
Key words:
rowing, technique, kinematics, learning
|
