|
Резиме:
У раду се разматра квалитет подршке учењу с
разумевањем у новим уџбеницима за млађи школски узраст, на
примеру анализе четири уџбеника Природе и друштвa за трећи
разред. Подршка учењу с разумевањем анализирана је у контексту
две опште стратегије дидактичког обликовања градива –
експозиторне и индуктивне. Први циљ је анализа заступљености
поменутих стратегија у новим уџбенцима. Утврђено је се у свим
анализираним уџбеницима градиво презентује комбинацијом
уџбеничке нарације и налога. Други циљ је анализа остварености
минималног предуслова смисленог учења - да ли су експлицитно
дате основне информације о садржајима које треба научити
(одређење појмова, принципа, критеријума, правила, процедура) и
да ли су оне адекватно наглашене у односу на мање битне
информације. Индуктивна стратегија показује се као
проблематичнија од експозиторне, а кључно питање са становишта
њене функционалности јесте да ли постоје уопштавања/сумирања
којима се налози повезују са очекиваним исходима учења или се
овај завршни корак препушта ученицима и интервенцијама
наставника на часу. Трећи циљ је анализа ефикасности вођења
процеса учења, у смислу објашњавања и повезивања садржаја. Код
експозиторне стратегије издваја се проблем структурирања
информација, док се код индуктивне стратегије отварају
изазовнији проблеми: да ли су понуђена уопштавања/сумирања
адекватно припремљена налозима и да ли садрже сва релевантна
појашњења, експликације и везе. Поменута питања отварају начелну
дилему о компаративним предностима и недостацима ових двеју
стратегија.
Кључне речи:
уџбеник, учење с разумевањем,
дидактичко обликовање
уџбеника
|
Summary:
This paper is on the quality of the support of learning with
understanding for early pre-school graders. We are giving the
analysis of four coursebooks of Natural and Social Sciences for
the third grade. Support to learning with understanding is being
analysed in the context of two general strategies of didactical
forming of teaching material. The first aim is analysis of the
presence of the mentioned strategies in new coursebooks. It has
been determined that in all analysed coursebooks, the teaching
material is presented with the combination of narration and
direction. The second aim is the analysis of the realisation of
the minimal pre-condition for meaningful learning – whether
basic information is explicitly given about the contents which
should be learned (term determination, principles, criteria,
correct procedure) and whether they are adequately stressed in
relation to less important information. Induction strategy is
shown a more problematic than expositional one, and the key
point is form the standpoint of its functionalism referrers to
the existence of generalisation / summarising which reports are
connected with the expected outcomes of the leaning scope, or
whether this final step is given to students at the teaching
lesson. The third aim is analysis of the efficient leading of
the process of learning in the sense of explaining and
connecting the contents. The exposition strategy points out the
problem of structuring of information, whereas the inductive
strategy realises the isolated problems: whether the
generalisations / summarising are adequately prepared for with
reports and whether they contain all the relevant explanations,
explications and connections. The stated questions open the
dilemma about the comparative advances and insufficiencies of
these strategies.
Key words:
a coursebook, learning with understanding, didactic forming
of a coursebook |
