Резиме:
Квалитетни односи између васпитачa и родитеља у дечјем вртићу
истински доприносе развоју детета и његовој психичкој
стабилности. Познајући ову чињеницу, они морају уложити напоре
да учине своју комуникацију пријатном и сврсисходном како би се
она у најбољем светлу одразила на дете. Потреба детета да се ове
важне особе у његовом животу међусобно слажу и уважавају је
природна, јер оно много времена проводи у вртићу и та средина је
за њега скоро једнако важна као и породична. Оно ту успоставља
прве емоционалне везе са особама које нису чланови породице и
ступа са њима у пријатељске односе, као и конфликте, проналази
своје место у групи и очекује да буде вољено и прихваћено.
Међутим, када у тој средини не осећа сигурност, то се одражава
на његову целокупну личност и понашање.
Увиђајући значај успостављања позитивних односа између васпитача
и родитеља, циљ овог рада је да се утврди у којој мери и на који
начин квалитет комуникације између васпитача и родитеља утиче на
васпитни рад у вртићу. Анализа резултата показала је да
васпитачима за сарадњу највише одговара демократски тип
родитеља, да схватају значај успостављања добрих односа са
родитељима деце са којом раде и да под позитивном комуникацијом
подразумевају однос у коме доминира обострано поштовање и
поверење између родитеља и васпитача.
Кључне речи:
дечји вртић, улоге васпитача, родитељ, комуникација
|
Summary:
Quality relations between pre-school teachers and parents in the
kindergarten truly contribute to children’s development and
psychical stability. Knowing this fact, they have to make
efforts and make third communication pleasant and meaningful, so
that it can be reflected to the child in a best way. The need of
a child is that these two important persons in his life mutual
get on and respect each other is natural, because the child
spends too much time in the kindergarten and this environment is
almost as important as family surroundings. It builds here first
emotional connections with the people who are not members of the
family and makes friends with them, as well as conflicts, finds
his place in a group, finds its place and expects to be loved
and accepted. But, when he does not feel security in that
surrounding, it is reflected to his whole personality and
behaviour.
Seeing the importance of making positive relations between
pre-school teachers and parents, the aim of this paper is
determination in which extent and how much this relation is
reflected to the work in the kindergarten. The analysis ha shown
that pre-school teachers mostly suit democratic type of parents,
that they understand the importance of making good relations
with the children’s parents, and that positive communication
means the relation in which mutual respect dominates, s well as
respect between parents and pre-school teachers.
Key words:
kindergarten, roles of pre-school teachers, parent,
commutation
|