|
Резиме:
Задатак црквене педагогије (читати: образовања, образац живота)
је да приведе човека спознању Добра и укаже му не само на тај
циљ, него и на методику тог пута која показује како до тога циља
стићи: боголикост човекова била је и јесте првоеванђеље,
бесмртно еванђеље, неуништиво еванђеље. Општи принципи црквене
педагогије заснивају се на схватању да се у боголикости налази
човеков смисао постојања. У каквом односу стоје данас Црква и
школа по приступу образовању? Само као еклисиолошки и
литургијски засновано, наше модерно образовање и васпитање ће
моћи да постигне свој циљ „стављања у вечност новог човека”. Ако
се одвоји школа од Цркве, или почне да функционише паралелно са
Њом, или, што је још горе, ако се уздигне изнад Цркве, онда она
губи своју праву функцију и постаје бесплодна. Као таква, она ће
понудити знање лишено божанске силе истинског просветљења,
преображења и спасења. Школа, научници, наука, уметност,
технологија - постају сами себи сврха. Постоји низ фактора који
су у верском смислу неиздиференцирани, као што су убрзани научни
и технолошки развој, међународно право и међународне
организације, који своје програме посматрају из светске,
глобалистичке перспективе. Они су окарактерисани као
секуларизовани производи религија, нарочито хришћанске културе.
Секуларизам се уклапао у све што му је сродно или је изнедривао
све оно што је касније као последичност уследило. Поједине
идеологије, попут социјалних покрета, често су заодеване у рухо
протеста или револуције усмерених против вере. Секуларизам је
одувек одлучно покушавао да наметне свему, па и просвети своје
виђење света које ће бити универзално, истовремено стварајући
нове снажне мотиве за раздвајања и изолације, које опет стварају
нове потешкоће (нпр. безличне, кошмарне мегалополисе,
немилосрдне економске коалиције). У нарушавању васпитног процеса
намеће се само по себи питање. Центар овог новог
научно-педагошког удубљивања је човек, узет као норма свих
ствари: са својим обоготвореним знањем и практичним знањем
почиње да гледа стварност, стрмоглаво. Равнотежа између црквеног
и општег схватања просвете и помесности пружа нам поштовање
према традиционалним верским вредностима уз уважавање свега што
је савремено оправдано и откривања општег смисла који води ка
општем добру. Ту црквена педагогија има своје видно и кључно
место.
Кључне речи:
подвиг, спасење, педагогија,
литургија, васпитање
|
Summary:
The aim of church pedagogy (meaning education and the pattern of
life) is to lead a Man to the realisation of the Good and show
him not only this aim, but also the methodology of this way
which shows how to achieve this aim. God-looking of the man is
pro Testament, immortal Testament, and The Testament which
cannot be destroyed. In this belief of understanding the general
principles of Church Pedagogy, the reply is that God-like is the
essence of man’s existence. What is the relation between a
Church and school considering the approach and understanding
education? Only if eklisiologically or liturgically based, our
modern education and pedagogical work can achieve its aim
“appearing in the eternity of a new man“. Understanding the
world f educaiton and secular if parted from the Church, or if
it starts to function parallel to it, or even more if it goes
far above it, then the school loses it real function and becomes
infertile. As such, it will offer knowledge without heavenly
power of the true enlightens transformation and salvation.
School, scientists, science, art, technology become purpose for
themselves. There are many factors which are in religious sense
undifferentiated, such as fast scientific and technological
development, international law and international organisations
which see their programmes from world, global perspective. They,
as such, have been characterised as secular products of
religion, particularly Christian culture. Secularism was a part
of everything alike, and it became something which consequently
it was to become. Certain ideologies, such as social movements,
are often in the form of a protest o revolution directed against
religion. Secularism has been form its start in attempt to place
itself and even to enlighten its view of the word, which is
going to be universal, at the same time forming new strong
motifs for separation and isolation, which make new difficulties
again. Devastating the educational process, there is a question
in agony. The centre of the new scientific-pedagogical focus is
a man, taken as a measure for all things, with his godly
knowledge and practical knowledge; he starts to face the reality
immensely. The mentioned harmony between the Church and general
understating of scalars in general gives us another impression.
This is to observe with dignity traditional religious values
taking everything which is contemporary justified and to reveal
their general sense which leads to general wellness. This is the
key role of the Church pedagogy.
Key words:
deed, salvation, pedagogy, liturgy, pedagogical work |
