|
Резиме:
Проток времена акумулира вредности, индукује скуп инваријантних
тачака/места које имају карактер свевремености/универзалности.
Тако и ово наше пост–време, које није још свуда стигло, као што
и извесно годишње доба не стиже свуда једновремено на планети,
оставља свој траг. Зато је потребно указати на оно што афирмише
(уздићи га), и упозорити на оно што регрегира човека, живот
човека; и у крајњем његову педагогију као средство
промене/усавршавања.
Кључне речи:
постмодерна, отвореност, мноштво, нарација, дискурс,
дидактичко мноштво, еклектички, плаузибилан, наука, псеудонаука,
парадигма, стварност
|
Summary:
The flow of time accumulates values, induces a group of
invariant spots/places which have a character of the
contemporary being/ universal. So, our post-time, which has not
arrived everywhere, in the same way as a certain season does not
appear in the same time in all places in the world, and it
leaves its trace. This is why it is important to the thing which
affirms (raises) and warn on the things which reengage a man,
the life of a man and in the en is pedagogy a the means of
change/improvement.
Key words:
postmodernism, openness, many, narration, discourse,
didactical lot, eclectic, plausible, science, paradigm, reality
|
