|
Резиме:
Друштвене промјене снажно су се одразиле на све сегменте
друштва, а посебно на породицу и школу. Социјализација дјеце је
у озбиљној кризи јер су старе норме и вриједности деградиране а
породице, због низа проблема, све теже функционишу, тако да
школе имају све тежи и одговорнији задатак у погледу своје
васпитне улоге. Суочени са бројним проблемима наставници често
остају без потпуне или недовољне подршке друштва, својих шефова
и колега. Истовремено дјеца, посебно адолесценти, постају све
захтјевнија и наставници често не знају како се носити са неким
проблемима. Истраживања показују да наставницима најзначајније
потешкоће представљају васпитне задаће, а најмање образовне.
Дакле, они су компетентни у подручју образовања, али не и у
подручју васпитања и прилагођености система потребама ученика и
родитеља.
Искуства развијених земаља показују да је најбољи начин јачања
компетенције учење из властитог искуства кроз супервизију.
Супервизија је уобичајена пракса у западним земљама у свим
струкама које се баве радом са људима укључујући и просвјету.
Увођење супервизије у систем образовања мора се схватити као
помоћ наставницима да ојачају своје компетенције како би своје
задатке успјешно и квалитетно извршили, јер подручје рада с
дјецом и младима је данас у посебном фокусу првенствено због
Конвенције о правима дјетета која посебно наглашава најбољи
интерес дјетета.
Кључне речи:
породица, школа, наставник,
компетенције, супервизија |
Summary:
Social changes have immensely influenced all segments of society,
particularly families and schools. Socialization of children
faces a serious crisis, since the old norms and values have been
degraded, while families, due to a number of problems, have
difficulties in their functioning, which makes it more difficult
for schools to carry out their serious task in educating
children. Being burdened with serious problems, teachers are
very often left without complete or sufficient support from a
society, its superiors and colleagues. The research shows that
the most serious impediment that teachers face with is not
education but bringing up the children. It means that teachers
are competent enough when it comes to education, but, on the
other hand, they do not have enough competences to bring up the
children and adapt the system to the needs of students and their
parents.
The experiences of the developed countries show that the best
way to strengthen the competences of teachers is to use own
experience and supervision. Supervision is the most common
practice recognized by the western countries and used by
different professions which are focused on working with people,
including the educational staff. Introduction of supervision in
the educational system has to be understood as a support to
teachers in order for them to strengthen their competencies to
carry out their tasks efficiently and with a high quality, since
working with children and the youth has become a focus of the
overall activities, primarily because of the Convention on
Children Rights which focuses on the best interests of children
Key words:
family, school, teacher,
competencies, supervision |
