|
Резиме:
Међу главним учесницима васпитно-образовног процеса углавном се
одвија интерперсонална комуникација која подразумева општење
лицем у лице и, осим вербалне, укључује и невербалну компоненту.
Једна од одлика педагошке комуникације је да је она
висококонфликтна. Узроци конфликата могу бити у неусаглашености
изговорених речи и невербалног понашања учесника комуникације.
Такође, конфликти се могу унети споља од стране ученика, а и од
наставника, могу настати одједном или се постепено гомилати. Ако
се исправно каналишу, њихови исходи могу бити позитивни. Стога
је важно упознати путеве, начине и мере које треба предузети у
циљу успешног искорењивања конфликата.
У овом раду говоримо о суштини и природи конфликата који се
јављају међу главним факторима васпитно-образовног рада и
изналазимо стратегије њиховог конструктивног решавања.
Кључне речи:
школа, комуникација, интерперсонална комункација, конфликт,
наставник, ученик |
Summary:
The main participants of pedagogical-educational process mainly
communicate interpersonally, which means communication face to
face and this includes both verbal and non-verbal components.
One of the features of pedagogical communication is that it is
highly conflict. Causes of conflicts may be because of the
inadequately pronounced words and non-verbal behaviour of the
participants in communication. Also, conflicts can be introduced
from outside by the students, and by teachers and they can be
piled up. If they are adequately understood, their outcomes may
be positive. This is why it is necessary to get to know the ways
and measures which should be taken because of successful
conflict resolution.
We discuss in this paper the essence and nature of conflicts
appearing and constructive resolution.
Key words:
school, communication, interpersonal communication, conflict,
teacher, student |
