|
Резиме:
Нобеловац Иво Андрић је истицао да уносити
светлост научне истине у догађаје прошлости значи служити
садашњости. Душан Савићевић историјску врсту истраживања сматра
стубом истраживања у образовању. „Ако се зна прошлост“, тврди и
Никола Поткоњак, „боље ће се разумети садашњост, сигурније ће се
корачати у будућност“. Разумевање образовне праксе која сада
постоји зависи од познавања прошлости образовања. Стога је, ради
бољег укупног разумевања наставних програма за основне школе у
Србији, уочавања одређених предности и недостатака, потребно
ближе упознавање с њиховим историјским током и периодичним
модернизовањем. Доминантна истраживачка метода је, према томе,
историјска. Уз њу, овом приликом, до изражаја је дошла и
дескриптивна научно-истраживачка метода. У складу са циљем
истраживања пронађени су, прикупљени (фотокопирани) и проучени
наставни програми од 1838. до 1941. године. Интересантно је,
између осталог, да неколико оригиналних (изборних) наставних
програма са почетка одабраног периода представља руком писане
историјске, школске документе настале у Београду и Крагујевцу
(тадашњој престоници још прилично крхке, тек васкрсле Србије).
Ова од вишевековног турског ропства ослобођена државица
прикупљала је највредније људске (стручне и родољубиве),
потенцијале с циљем сопственог слободног трајања и прогресивног
мењања. Посматрајући временски, постојале су следеће етапе у
развоју школства Србије у оквиру насловом ограниченог периода:
1. 1838-1918; 2. 1918-1929; 3. 1929-1941. године. Сваку од ових
етапа карактерисале су и различите друштвене и научно-теоријске
педагошко-дидактичке основе које су се одражавале и у наставним
плановима и програмима за основне школе Србије.
Кључне речи:
наставни план, наставни програм, основна школа, Србија,
Краљевина Југославија
|
Summary:
The Nobel Prize Winner Ivo Andric has pointed out that observing
the scientific truth from the past means serving the presence.
Dusan Savicevic, PhD considers the historical part of research
the basis of research in education. Nikola Potkonjak states that
if we know much about the past, we understand the presence and
we can easily face the future. Understanding the existing
educational praxis depends on the knowing of the past of the
education. This is why, the better understanding of the
curricula of the primary schools in Serbia, seeing certain
advantages and disadvantages, demands better acquainting with
their historical process and periodical modernization. This
means that the dominant research method is the historical one.
Descriptive-research method has become popular so far. In
accordance with the research, curricula have been found
(photocopied) and studied from the period 1838-1941. It is
interesting that a few original curricula from the period
represent handwritings of the historical, school documents from
Belgrade and Kragujevac (the capital of a weak Serbia from that
time). Like a tiny boat at the stormy sea, this little state
freed from centuries’ Turkish slavery gathered the best people
with the aim of own free lasting and continuous changing. In the
period of time there were the following phases in the period: 1.
1838-1918; 2. 1918-1929; 3.1929-1941. Each of these phases was
marked by different social and scientific-theoretical and
pedagogical-didactic bases which were seen in the curricula of
the primary schools in Serbia.
Key words:
curricula, primary school, Serbia, The Kingdom of Yugoslavia
|
