|
Резиме:
Друштвене промене данас постају моћан фактор који утиче на
промену начина организовања наставе: наставници, родитељи и
образовне институције нису више у позицији да дају општеважеће
вредности, моделе понашања. Ученици постају „компетентни
субјекти” чија мишљења и искуства треба „узимати озбиљно”.
Конструктивизам заступа став да сваки појединац својим чулима
тј. опажањем, слушањем, осећањем, размишљањем и комуникацијом, а
под утицајем културе и друштва чији је део, обликује сопствену
слику чије се постојање не оповргава. По схватању
конструктивистичке дидактике, учење се одвија као еволуција,
увек корак по корак напред, а сваки достигнут ниво је полазиште
за ново искуство. Ученици и наставници конструишу процес учења и
подучавања као дијалог. Наставник није више „посредник”, неко ко
„директно управља” већ „индиректно утиче” у уређењу процеса
учења и подучавања. Наставници дају понуде које ученицима
остављају отворену могућност да их уврсте у своје системе –
„дидактика омогућавања”. „Предео за учење” користи се као
метафора: учити се може увек и свуда, „врата учионице су
отворена”, учи се било где где наставници и родитељи са
ученицима, или, пак, сами ученици међусобно заједнички раде и
преиспитују резултате свога рада, испланирано, систематски,
методски, у неком институционалном оквиру.
Кључне речи:
конструктивизам, управљање контекстима, промена перспектива
|
Summary:
Today, the social changes become the important factor, which
influences the change of way of organiying the education:
teachers, parents as well as the institutions of education are
no longer in the position to offer the axioms, the models of
behaviour. The teachers become „competent” subjects, whose
opinions and experiences are to be „taken” seriously. The
constructivism implies the atritudet that each individual by his
sense, i.e., perception, listening, feeling, thinking and
communicating, being influenced by the culture whose part he is,
forms his own vision, whose existence has not been denied.
According the didactics of the constructivist school, the
teaching develops like the evolution, always step-by-step and
each achieved level is a starting point towards the new
experience. Teachers and pupils construct the teaching and
educational proccess as a dialogue. The proffessor is no longer
„the intermediary”, someone who „directly guides”, but the one
who „indirectly influences” the construing the proccess of
teaching and education. The teachers offer models which give the
pupils open possibilities to be enlisted in the system „the
didactics of enabling”. „Room for studies” has been used as a
metaphor, you can learn anywhere, „the doors of the classroom”
are always open, you can learn always and everywhere, teachers
with pupils, or the pupils together, studying and examining the
results of their work, with plan, system, method, within some
institutional frame.
Key words:
contructivism, directing the context, change of the
prospectives
|
