|
Резиме:
Описано је и објашњено пет техника слушања тона приликом
професионалног извођења музичке композиције. Као основа
послужила је уобичајена конвенција троделне поделе времена на
прошло, садашње и будуће, што је омогућило да се динамика
процеса излагања и асимилације садржаја музичког дела постави у
временску раван. Предложени концепт техника слушања тона заснива
се на успостављању интонативних релација између одабраних тачака
у композицији чиме извођач гради мрежу значењских односа која му
омогућава да асимилује садржај датог дела. У циљу објашњења овог
концепта, указано је на постојање психолошких и антрополошких
сличности између језика и музике што омогућава да се овим
феноменима приступи као процесима у времену. Осим музике, остале
временске уметности (позориште, балет, филм и литература) такође
се могу подвести под овај концепт праћења и разумевања садржаја.
За разлику од њих, указано је да дела просторних уметности
подлежу другачијим техникама асимилације садржаја. Пет
разматраних техника слушања тона сагледано је са становишта
основних психолошких појмова – пажње, дугорочне меморије и
груписања података. Оне су протумачене у контексту примене
унутрашњег слуха тј. музичареве способности да у свом менталном
простору, по потреби чује одабране делове композиције које су
раније одзвучале на инструменту. Таквим поступком покушао се
премостити знатан јаз између резултата психолошких истраживања и
музичке извођачке праксе.
Кључне речи:
слушна пажња, унутрашњи слух,
меморија, интонативне релације,
груписање података, уметничко дело
|
Summary:
We have described and explained the five techniques of listening
tons of professional performance in a musical composition.
Served as the basis of the usual three-part division convention
time to past, present and future, allowing the dynamics of the
exposure to and assimilation of the contents of a musical work
set in the time level. This concept of listening to tone
technique is based on establishing relations between the
intonations of selected points in a composition which the
contractor is building a network of semantic relationships which
allows him to assimilate the contents of the given work. In
order to explain this concept and point to the existence of
psychological and anthropological similarities between language
and music that allows people to access these phenomena as
processes in time. Besides music, other temporal arts (theatre,
ballet, film and literature) can also be subsumed under the
concept of monitoring and understanding the content. Unlike
them, it was pointed out that the art of spatial assimilation
techniques are subject to different content. Five tonnes of the
considered techniques of listening is perceived from the
standpoint of basic psychological concepts - attention,
long-term memory and grouping data. They are interpreted in the
context of the implementation of the internal hearing that.
Musicians in their ability to mental space, if necessary, hear
the selected parts of the tracks that were previously played on
the instrument. Such proceedings try to bridge the considerable
gap between the results of psychological research and practice
of performing music.
Key words:
auditory attention, inner hearing,
memory, intonation
relations,
grouping data, work of art
|
