|
Резиме:
Савремена теорија учења и наставе страних језика, као и из ње
произашли документи, прокламују ставове и нуде практичне
препоруке за учење, наставу и оцењивање живих језика, истичући
интеркултуралну димензију као неизоставан циљ и сврху учења
језика. Овакав став понавља се на свим нивоима учења језика,
почевши од најмлађег узраста. У раду се промишља о неким од
теоријских ставова о улози културе и цивилизације у
комуникативној настави страних језика. Теоријски ставови
илуструју се примерима практичне примене интеркултуралних
садржаја у раном учењу италијанског језика.
Кључне речи:
интеркултуралност, комуникативна настава, страни језик,
рани узраст, италијански језик
|
Summary:
Contemporary theories of learning and teaching a foreign
languages, as well as documents from it proclaim opinions and
offer practical recommendations for learning, teaching and
assessment of the living language, emphasizing cross-cultural
dimension as an essential object and purpose of language
learning. This attitude is repeated at all levels of language
learning, starting from the early age. This paper reflects on
some of the theoretical statements about the role of culture and
civilization in communicative language teaching. Theoretical
views of examples illustrate the practical application of
intercultural content in early learning Italian.
Key words:
intercultural, communicative teaching,
language, early
age, Italian
|
