|
Резиме:
У овом раду представљени су резултати теоријског проучавања и
емпириј-ског истраживања комуникације између ученика и
наставника, са посебним освртом на улогу школског педагога у
њеном унапређивању. Комуникација постаје педагошка када се,
условљена циљевима претходно специјално осмишљава и програмира
од стране васпитача. Исходи васпитног рада у великој мери зависе
од тога у којој мери су наставици и ученици овладали техникама
успешног комуницирања, од тога да ли су поруке које наставници
шаљу ученицима педагошки засноване и артикулисане, да ли
знаковима којима комуницирају и једни и други дају иста значења,
као и од тога колико се ради на унапређивању комуникације између
ученика и наставника.
Истраживање комуникације је реализовано у двема градским, двема
приградским и једној сеоској школи, а представља полазну тачку
њеног унапређивања.
Кључне речи:
комуникација, педагошка комуникација, унапређивање, ученик,
наставник, школски педагог |
Summary:
In this work, the results of the theoretical and empiric
research of the communication between pupils and teachers are
presented, with the particular attention on the school
pedagogue's role in the communication improvement.
Communication becomes pedagogical when it is, conditioned by the
objectives, previously specially planed and programmed by the
pedagogue.
The outcomes of educational work highly depend on the following:
- The extent of teachers' and pupils' mastering the techniques
of successful communication;
- If the messages that teachers send to pupils are pedagogically
established and articulated;
- Do they both give the same meaning by the signs they use;
- How much it is done in the field of improving the
communication between pupils and teachers.
The research was realized in two city schools, two suburban
schools and one country school. It presents the outset of
improving this kind of communication.
Key words:
communication, interpersonal communication, pedagogical
communication, out,
outcomes of the educational work |
