|
Резиме:
РАЗВИЈАЊЕ ЈЕЗИЧКИХ ВЕШТИНА
НА РАНОМ ШКОЛСКОМ УЗРАСТУ
Деца током одрастања развијају различите вештине. Језичке
вештине не могу да се посматрају као међусобно изоловане
јединице. Приликом учења страних језика на раном школском
узрасту оне се морају посматрати као интегрисане вештине једног
сложеног система. Стога је њиховом савладавању неопходно
приступити холистички.
Када се бавимо проблематиком развоја језичких вештина, неопходно
је узети у обзир педагошке и психолошке импликације дечијег
развоја, као што су узраст и поједине фазе у њиховом
психолошком, когнитивном и социјалном развоју, њихово језичко и
културно порекло, као и средина у којој се одвијају њихово
одрастање и процеси учења. У школској средини од наставника
зависи да ли ће атмосфера за рад бити подстицајна за ученике и
да ли ће заједнички рад донети позитивне резултате. На раном
школском узрасту (7–11 год.) дете већ почиње активно да размишља
и учи и свесно се труди да нађе смисао у свету око себе и то је
потенцијал који у настави страног језика такође треба
искористити.
У последње време све мање се у литератури заступа класична
подела на четири језичке вештине (разумевање, говор, читање и
писање) док се све чешће наглашава њихова интегрисаност, те се
тако више говори о вештинама дискурса, тј. говорним вештинама
(разумевање и говор) и развијању писмености (читање и писање).
Када су у питању говорне вештине, сви се слажу
да је у раду на развоју језичких вештина неопходно кренути од
значења и да вежбама говора мора да претходи велика изложеност
разумевању говора на енглеском језику. Стога ће и језик
међусобне комуникације на часу бити енглески, уз евентуално
прибегавање матерњем језику, онда када је то неопходно.
Наставник ће пажљиво бирати и прилагодити говорне вежбе дечијем
узрасту и настојати да креира атмосферу која ће децу подстицати
на активност. Постоји веома велики спектар вежби које ће
обезбедити спонтано укључивање деце у интеракцију, од физичких
покрета до сложенијих радњи попут цртања, бојења, пантомиме,
глуме итд. Неизоставни тип вежби у склопу говорних вештина
представља употреба песама и рецитација, као и причање прича.
Посебна пажња посвећује се изговору и интонацији. У ланцу вежби
за развијање свих вештина увек се креће од контролисаних вежби
мањег обима ка постепено све сложенијим вежбама слободне
самосталне употребе језика, у зависности од узраста и претходног
искуства са језиком.
За развијање писмености на страном језику битно је имати на уму
чињеницу да деца морају да достигну одређену фазу развоја и да
стекну одређена искуства у описмењавању на матерњем језику и у
изложености говорним вештинама датог страног језика како би била
довољно зрела за учење додатног, туђег писма. За нашу децу
посебно отежавајућу околност представља постојање већ два писма,
ћириличног и латиничног, чиме се повећава ризик од негативног
трансфера између три система када на ред дође и страни језик. Но
ипак, у искуственом смислу, ова чињеница има и својих предности.
Читање и писање на новом језику у многоме ће личити на
описмењавање на матерњем, уз употребу сликовница, шарено
илустрованих књижица, етикета, картица, постера, слика, играчака
и других реквизита којима је обогаћена учионица. У комбинацији
са говорним вештинама могу да се остваре различити видови
њиховог међусобног интегрисања и тиме створи аутентична
ситуација за учење језика. Различите вежбе и технике читања, као
и различита тежина захтева у погледу писања пратиће децу раног
узраста на њиховом путу сазревања. Важно је да се њихов рад на
развијању писмености базира на већ препознатљивим језичким
моделима. Посебан аспект у описмењавању представља ортографија и
одређене вежбе биће усмерене ка њеном развијању. Али, вештина
писања у учионици не сме да се своди на пуку ортографију.
Вештина подразумева способност детета да се на датом језику
слободно изражава и ту способност не смемо да занемаримо.
Развијање језичких вештина у настави страног језика одиграва се
у једном вештачком амбијенту, али циљеви и сврха наставе
језичких вештина воде даље од учионице – у реалан свет.
|
Summary:
Language skills are mutually connected and dependant on one
another in both real life communication and a classroom setting.
Therefore, in a foreign language classroom, they must be treated
as integrated parts of a complex system to be developed in a
group of young learners. Holistic approach to teaching can best
lead to the fulfilment of that goal. The development of language
skills must be based on pedagogical and psychological
implications of children’s development, such as their age and
the stages of their psychological, cognitive and social
development, their linguistic and cultural background and the
environment in which they are growing and learning. There is a
big difference between second and foreign language learning,
especially in the case of developing literacy in the target
language. Developing foreign language skills may be occurring in
an artificial setting; however, the purpose and objectives of
teaching them lead to the real world outside the classroom.
Key words:
developing language skills, young learners, children,
classroom, environment
|
