|
Резиме:
ПРАКТИЧНИ ПРИСТУП ПОУЧАВАЊА
ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА МЛАДИМ
ОДРАСЛИМ СТУДЕНТИМА СА ДИСЛЕКСИЈОМ
Овај рад приказује истраживање спроведено у једној средњој
школи. Његову суштину чини проблем дислексије у учењу и
поучавању енглеског језика. Наставници страних језика у овом
раду могу се упознати са разним наставним техникама усмереним ка
побољшању вештина говора, писања и читања код дислексичних
средњошколаца, као и са применом оних наставних приступа који
дислексичним ученицима овог узраста олакшавају обогаћивање
речничког фонда.
Посматрајући дислексичне ученике како се безуспешно муче да
науче страни језик, аутори су одлучили да такву ситуацију
промене и да разбију зачарани круг фрустрација и обесхрабрености
приликом учења.
Недовољно познавање проблема дислексије од стране наставника
страних језика резултира неадекватним приступом дислексичним
ученицима и овом проблему који знатно успорава успешан процесс
поучавања/учења. Стога наставници страних језика треба да буду
добро упућени у теоријска, а нарочито у практична знања у вези
са дислексијом и њеним утицајима на учење страног језика. Надамо
се да ће овај рад јасно показати како дислексичне ученике треба
подстицати на систематски рад, како похвалити и најмањи помак и
смањити количину стреса током часа као најштетнији фактор у
учењу страног језика. Ту су и практичне активности које
дислексичним ученицима омогућавају да напредују и да себе због
овог проблема више не виде као неког другачијег.
Истраживање доказује да дислексични средњошколци могу да уче
енглески језик заједно са свима осталима. Наравно, треба рећи да
се не могу очекивати спектакуларни резултати. Ученици нису
марионете којима се може манипулисати како би извршавале све што
наставник од њих тражи. Стога и ови резултати показују да је на
путу ка успеху неопходна потпуна сарадња, што, нажалост, није
увек случај. Аутори су морали да узму у обзир и четири
дислексична и седам недислексичних ученика који уопште нису били
спремни на сарадњу (чести изостанци, упорно недоношење домаћих
задатака и сл.) и који, упркос напору наставника, нису постигли
скоро никакав помак. Сваки наставник страног језика треба да
буде свестан оваквих препрека када ради у класичном школском
окружењу. У процесу учења и поучавања страног језика не треба
очекивати чуда; оба типа ученика, а нарочито они дислексични,
морају да уложе много труда. Међутим, одређене наставне технике
могу знатно да побољшају и олакшају овај процес. Овај рад такође
доказује да настава која уважава проблем дислексије није од
користи само дислексичним ученицима, већ и осталима. Рад са
дислексичним ученицима захтева стрпљење и посвећеност на обе
стране. Наставници који желе да буду свесни овог проблема у свом
разреду не само да помажу дислексичним ученицима, већ помажу и
самима себи утолико што је лакше поучавати, одржавати дисциплину
и подстицати ученике на рад уколико могу да буду и поносни на
постигнути успех. Уосталом, и они сами представљају наставников
успех.
Изнад свега, овај рад служи као доказ у прилог хипотези да је:
Успешно поучавање дислексичних адолесцената енглеском језику
упоредо са свима осталима – Могућа мисија.
|
Summary:
The article presents the research carried out in a secondary
school with respect to the problem of dyslexia in learning and
teaching English. It also provides foreign language teachers
with a variety of teaching techniques concerning the improvement
of speaking, writing and reading skills among young adult
dyslexic students as well as the implementation of
dyslexia-friendly vocabulary teaching techniques. Above all, the
article serves as a proof supporting the hypothesis: Successful
teaching English to young adult dyslexic students while teaching
everyone – Mission possible.
Key words:
adult dyslexia checklist, Jordan Written Screening Test,
Jordan Auditory Screening Test, dyslexia-friendly teaching
techniques, research
|
