Kliknite na logo za povratak na početnu stranicu

<<< назад

мр Драгољуб – Драган Шобајић, Факултет мизичке уметности, Београд
Облици меморије у процесу свирања клавира

 

Резиме:


Теорија дугорочне радне меморије Ериксона и Кинча (Ericsson & Kintsch, 1995) која пружа објашњење извођачеве способности успешног меморисања великог броја података и способности да после дужег прекида настави са извођењем истог задатка послужила је као основа за објашњење и систематизацију обликâ меморије који се примењују у педагошкој и извођачкој пракси. Описано је укупно шест облика са петнаест припадајућих видова меморије. Показано је да се захваљујући разноврсним перцептивним, сензорним, моторним и концептуалним активностима које се одвијају у процесу коришћења разматраних облика меморије обезбеђује поуздано памћење и репродуковање података. У складу са изложеном теоријом указано је на важност дуготрајног стицања специјализованих знања која се, када је реч о експертном меморисању клавирског дела, састоје од вежбања инструмента, усвајања садржаја уже стручних дисциплина и од познавања осталих уметности. Указано је на значај примене метода лоција као на важан мнемотехнички поступак приликом меморисања музичког дела.
 

Кључне речи:
свирање клавира, памћење, дугорочна радна меморија, облици меморије

 

Summary:


The theories of long-term working memory of Ericsson and Kintsch (Ericsson & Kintsch, 1995) which gives explanation to the performer’s ability of successful memorizing of huge amount of data and the ability to, after a long break, continue performing the same task, served as a basis for explanation and systematization of the forms of memory which are applied in pedagogical and performing praxis. There are six forms described from the fifteen accompanying aspects of memory. It has been described that owing to various perceptive, sensor-motor and conceptual activates occurring in the process of using the discussed forms of memory, adequate memory and reproduction of data is made. In accordance with the given theory, we are showing the importance of long-term gaining of specialized knowledge. When we talk of expert memorising of the piano piece, there is practising, adoption the contents of professional disciplines and being acquainted with other forms of art. We are pointing at the importance of application of the methods of loci as an important mnemotechnical approach during memorizing the musical piece.

 

Key words:
playing the piano, memory, long-term working memory, forms of memory

   
 

Povratak na početnu stranicu