|
УНАПРЕЂИВАЊЕ НАСТАВЕ ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА НА МЛАЂЕМ
УЗРАСТУ КРОЗ КОРЕЛАЦИЈУ СА НЕЈЕЗИЧКИМ НАСТАВНИМ ПРЕДМЕТИМА
У раду се испитују могућности унапређивања наставе енглеског
језика на млађем узрасту путем интегрисања наставе нејезичких
наставних предмета са наставом страног језика. Content and
Language Integrated Learning (CLIL) је приступ настави страног
језика у ком се циљни језик користи у настави нејезичких
предмета, при чему су циљеви и исходи наставе двоструки: развој
флуентности (знања и вештина) у наставним сардржајима одређеног
нејезичког предмета, као и у наставним садржајима предмета
енглески језик.
Овај приступ у настави енглеског језика настао је у Финској
90-их година прошлог века и у току протекле две деценије
проширио се на читав свет, под различитим називима и у
различитим облицима: енглески језик се у неким образовним
системима користи у настави свих школских предмета, или у
настави само једног нејезичког предмета (најчешће ликовног,
физичког или природних наука), или само појединих сегмената
наставе нејезичког предмета; или се енглески језик користи у
билингвалној, односно мултилингвалној настави.
Да бисмо истражили недостатке и предности наставе енглеског
језика кроз корелацију са нејезичким наставним предметима,
припремили смо и одржали низ часова интегрисане наставе ликовног
васпитања и енглеског језика у четвртом разреду основне школе у
Србији. Пратили смо ангажовање и мотивацију ученика, као и
њихово усвајање садржаја оба наставна предмета. Тражили смо
одговоре на питања: Може ли се оваква настава изводити са
ученицима млађег узраста? Каква је реакција ученика на овакав
вид иновативног приступа у настави? Који су највећи изазови са
којима се наставник страног језика среће у примени овог
приступа? Како ће двострука циљна усмереност у настави утицати
на језичку флуентност?
Потенцијал који интегрисана настава има за линвистички развој
ученика огледа се у томе што она задовољава потребе ученика да
буду што више изложени страном језику, да страни језик користе у
природној комуникацији и у практичне сврхе, да интегришу све
језичке вештине и да стичу самопоуздање у употреби страног
језика. Основни недостатак овог приступа је што захтева да
наставници енглеског језика поседују много више компетенција од
оних које су потребне за извођење наставе страног језика:
познавање наставног садржаја нејезичког предмета и његових
специфичних педагошких и методичких принципа. Сматрамо да се
овај проблем може најбоље решити ако интегрисану наставу изводе
учитељи који су стекли квалификације да предају и енглески језик
поред свих осталих предмета у нижим разредима основне школе.
Ово наше уверење најбоље илуструје пример часа корелације
ликовног васпитања и енглеског језика у четвртом разреду основне
школе. Час који је описан у раду одржала је студенткиња
Педагошког факултета у Јагодини као завршни час из два предмета:
Методике наставе ликовне културе и Методике наставе енглеског
језика на млађем узрасту. Како је за успешну интегрисану наставу
неопходна веома добра припрема часа, час је веома пажљиво
припреман: план часа, избор наставног материјала, израда
наставног материјала, и наставне активности проистекле су из
сарадње студента са групом ментора, односно двоје професора
поменутих методика на факултету и учитељице и наставнице
енглеског језика у основној школи у којој је час одржан.
Садржај часа одређен је наставном јединицом из програма ликовне
културе за четврти разред: израда костима. Језички садржаји су
пратили активности везане за упознавање ученика са појмом
костима и његовом функцијом, креирање костима за ликове у бајци
„Црвенкапа“, избор материјала и декорација за израду костима,
оцењивање костима у односу на ликовне категорије, и играње улога
према кратком сценарију направљеном на основу песме „Црвенкапа и
вук“ Роалда Дала, познатог британског писца за децу. На тај
начин остварени су циљеви у оба предмета: развој ликовне
креативности и језичке флуентности. Такође, разноврсне
активности су допринеле да у учењу буду поштовани разни стилови
учења и доминантне интелигенције код ученика, док је рад у групи
омогућио развој њихових социјалних вештина.
Може се закључити да интегрисање наставе енглеског језика са
наставом нејезичких предмета има веома велике потенцијале за
лингвистички развој ученика и да се може успешно користити на
млађем узрасту, па га, стога, треба много више користити у
настави.
|
Summary:
In this papr, we are studying challenges and potential of
applying CLIL in primary English language teaching. In
content-based approach to ELT, English is seen rather as a tool
in teaching other subjects than as a subject per se. The focus,
however, is both on a content area and on the language itself.
The paper gives an example of integrating English with Art in a
primary classroom in Serbia. The lesson objectives are dual and
the activities aim to develop learners’ creativity in Art and to
promote EFL skills. Careful lesson planning is crucial to
achieving objectives in both areas. Lesson observation shows
that learners’ motivation to use English is enhanced when it is
integrated in an Art lesson and used for meaningful purposes,
while a revision exercise shows that retention of new vocabulary
and structures is increased. It is concluded that CLIL can
contribute to successful teaching of English to young learners.
Key words:
young learners, teaching EFL, teaching art, CLIL, dual focus
|
