|
Резиме:
Експеримент је реализован на узорку од 22 студента Међународног
Факултета за спорт (ECPD), без претходног веслачког искуства
(22±2год.), (86±14кг), (186±8цм). Експеримент је трајао пет дана
по шест часова. Експериментални фактор је био веслање у школском
чамцу типа “Галија” на мирној води и то по програму са предмета
Теорија и методика веслања са Факултета спорта и физичког
васпитања у Београду који траје десет недеља по три часа.
Испитаницима није било сугерисано какву дистрибуцију силе и
дужине завеслаја да употребе. За прикупљање основних података
кориштен је веслачки ергометар “CONCEPT II”. За мерење варијабли
завеслаја у реалном времену кориштен је инструмент “FITROROWER”,
а за обраду података програм “SOFTWER EXPERT 1.2“. Праћене су
биомеханичке варијабле завеслаја: трајање активне фазе завеслаја
(ms), трајање пасивне фазе завеслаја (ms), ритам (%), остварена
фреквенција завеслаја (зав/мин), снага за време комплетног
завеслаја (W), снага за време активне фазе завеслаја (W),
максимална снага (W), сила за време комплетног завеслаја (N),
сила за време активне фазе завеслаја (N), максимална сила (N),
просечна брзина рукохвата за време активне фазе завеслаја (m/s),
максимална брзина рукохвата за време активне фазе завеслаја
(m/s), и пређени пут рукохвата (cm). Тест се састојао из три
мерења са задатим темпом од 24, 28 и 32 зав/мин и два мерења са
задатом брзином израженом преко пролазних времена од 2мин/500м и
1мин40сек/500м, у трајању од по 30с. До значајних промена дошло
је код свих предикторских варијабли сем код неких временских
варијабли. Највећи напредак је забележен код варијабли силе и
снаге, како у повећању апсолутних вредности, тако и у смањењу
варијабилности резултата. Са повећањем задатог темпа и брзине
варијабилност варијабли опада. Обука веслања у Галији не
омогућава усвајање временских варијабли завеслаја, али знатно
олакшава усвајање варијабли силе и снаге. Пређени пут рукохвата
је први усвојен. Ритам завеслаја није усвојен. Потврђено је да
су темпо и брзина веслања значајни фактори при обучавању
веслачке технике. Почетницима треба задавати већи ниво темпа и
брзине веслања. Мања варијабилност варијабли, а нарочито
варијабли силе и снаге се добија када је задатак брзина у односу
на задати темпо. У методици обучавања потребно је користити
предности оба задатка, темпа и брзине као истовремених задатака.
Потврђено је да се о грешкама у веслачкој техници може говорити
и на нивоу варијабилности тестираних варијабли завеслаја.
Временски концентрисана метода учења веслачке технике даје
одређени напредак у остваривању варијабли завеслаја, и као таква
у периодизацији тренинга и структуирању веслачке технике може
бити комбинована са временски распоређеним методом учења.
Кључне речи:
учење, временски концентрисан метод, сила, снага, брзина, дужина
завеслаја, ритам
|
Summary:
The experiment was done on 22 students from International
faculty of Sport in the European centre for peace and
development from United Nations (ECPD), with no previous rowing
experience, (22±2years.), (86±14kg), and (186±8cm). It lasted
five days for six hours per day. Elementary rowing technique was
learned in a school boat “Galija” with twelve seats on flat
water according to the program of learning basic rowing
technique that usually last ten weeks, three times a week. No
suggestions were made to the subjects about using specific force
distribution or length of stroke. Rowing machine “CONCEPT II”
was used for gathering basic data (on initial and final test).
Stroke parameters in real time were measured by “FITRO ROWER”
instrument (“WEBA SPORT”), and they were processed on programme
“SOFTWARE EXPERT 1.2”. Thirteen different biomechanical
parameters of the stroke were measured: drive time (m/s),
recovery time (m/s), rhythm (%), accomplished rowing frequency
(stroke/min), power average during the entire stroke cycle (W),
power average during the drive time (W), power peak (W), force
average during the entire stroke cycle (N), force average during
the drive time (N), force peak (N), handle velocity average
(m/s), handle velocity peak (m/s), stroke length (cm). The test
consisted of three measurements with assigned rowing frequencies
at 24, 28 and 32 strokes per minute and two measurements, with
assigned rowing speed presented by split time of 2min/500m and
1min40sec/500m. All measurements lasted for 30sec. significant
change was noted in all measured variables with except on some
cases in time variables. The biggest progression was noted with
the variables of force and power, with increase their absolute
values and decrease their variation coefficient. Teaching rowing
technique in “Galija”, represent disadvantages when learning
duration of active and passive phase, as well as the rhythm of
rowing. `The results in the final measurement showed that stroke
length was the variable which was learned first. Rhythm was not
learned. It is proved that rowing speed and frequency are
important factors in learning rowing technique. Better task in
learning rowing technique is speed than rowing frequency. It is
better to assign higher levels of frequency and speed to the
beginners. Because of their advantages, rowing frequency and
speed should be used as common tasks. It is confirmed that we
can also discuss faults in rowing technique depending on
variability of tested stroke parameters. In some parameters
dispersion of the results is higher in final compared to initial
measurements. That reveals non existence of stabilization
technique. Concentric time method of learning rowing technique
could make some progress and such that during a process of
improving technique it could be combined with scheduled time
method of learning.
Key words:
learning, concentric time method, force, power, velocity,
stroke length, rhythm
|
