|
Резиме:
У раду се проблематизују питања најдјелотворније методе учења у
будућности с обзиром на динамичан процес модернизације и
демократизације друштва и усклађивање промјена у образовању са
друштвеним промјенама. Аутор елаборира допринос различитих
метода учења дјететовом свестраном развоју за разлику од
индивидуалних облика учења који доприносе оспособљавању за
извођење специјализованих операција или техничких вјештина.
Кратким подсјећањем на процесе модернизације и демократизације
друштва који карактеришу развој цивилизације, аутор указује на
могуће правце усклађивања промјена у образовању са промјенама у
савременом друштву и из тога изводи закључак о неким
импликацијама тих промјена на методе учења у школи будућности.
Аутор закључује да се основни принципи положаја и понашања
појединца у друштву могу примјенити на положај и понашање
ученика у васпитно-образовном процесу, како би се на тај начин
ученици квалитетније оспособљавали за укључивање у друштво.
Увидом у заступљеност метода учења у садашњој организацији
наставе аутор оцјењује да су индивидуалне методе учења (учење
организовано као кампањско или учење распоређено на вријеме;
учење цјелине или дијелова; активно или пасивно) више одражавају
на развијање специјализованих операција или техничких вјештина,
док су методе учења са другима (као што су рад у паровима, малим
групама и посебно интерактивно учење) више усмјерене на дјететов
свестрани, а посебно социо-емоционални и интелектуални развој,
јер омогућавају разноврсне облике психосоцијалне интеракције
међу актерима у ужој и широј социјалној средини, што се
вишеструко одражава на цјеловит развој дјетета.
Кључне речи:
модернизација и демократизација друштва, промјене у друштву и
образовању,
учење и развој, методе учења,
индивидуално учење, учење са другима
|
Summary:
This paper is on the issues of the most useful method of
learning in the future considering the dynamic process of
modernisation and democratisation of society through social
changes and adjusting these changes in education with changes in
society. The author elaborates the contribution of different
methods of learning to a child's eternal development in
comparison to individual forms of learning which contribute to
performing specialised operations or technical skills.
A short recall on the processes of modernisation and
democratisation of society which characterise development of
society, the author points at possible directions of adjustment
in education to changes in contemporary society and he draws a
conclusion form this, considering some implications of these
changes on the methods of learning at schools of the future. The
author concludes that the basic principles of existence and
behaviour of individuals in society may apply to the position
and behaviour of students in the educational-pedagogical work,
so that students can have more quality training for
participation in society.
Apart from this, evidence for applied methods in contemporary
organisation of teaching, the author marks that individual
methods of learning (learning organised as learning as campaign
learning or organised learning, learning the whole material or
separate parts, active or passive learning), more apply to
development of specialised operations or technical skills,
whereas methods of learning with the others (such as pair work,
small groups work and particularly interactive learning are more
directed to a child's versatile development, and particularly at
socio-emotional and intellectual development, because they
enable different forms of psychosocial interaction between
performers both within wide and close social surroundings, what
is expressed in the whole development of a child.
Key words:
modernisation and democratisation of society, changes in society
and education,
learning and development, methods of learning, individual
learning, learning with others |
