|
Резиме:
У савременој педагошкој теорији и пракси постоје бројни
појединачни пројекти реформе образовања и васпитања. Међутим,
задатак савремене концепције развоја и унапређивања процеса
учења захтева један целовит, холистички приступ, који би
објединио све појединачне научно-истраживачке резултате, и који
би са више вероватноће обезбедио да се тај динамични процес
пројектује, усмерава и прати уз уважавање вредности
пројектованих у циљеве васпитања и образовања. Теорија
менаџмента у образовању пружа управо ту могућност, да се
пројекције унапређивања образовања систематично креирају,
остварују, прате и евалуирају.
Теорија менаџмента у образовању полази од премисе да ако се
проблеми у систему образовања и васпитања јаве, онда они у 85%
случајева произилазе из система, а само су у 15% случајева
везани за студенте, ђаке, професоре или неке друге агенсе. Да би
се ти проблеми решили, треба увек прићи истраживању система који
је и узрок њиховог јављања. Савремена теорија менаџмента у
образовању полази од тога да је основна мисија
васпитно-образовних установа организовање квалитетног процеса
учења и поучавања и она је усмерена на тражење одговора како се
тај процес може стално унапређивати, оптимализовати и што
ефикасније организовати.
Питања која се у оквиру ове теорије менаџмента постављају су:
која филозофска оријентација се налази у основи теорије о
менаџменту образовања и васпитања, које су то друштвене
вредности које се њоме пројектују, какву визију будућности
пројектује та теорија, да ли је та теорија холистичка, тј. да ли
се односи на васпитање и образовање као на систем, да ли су
процеси васпитања и обаразовања централни феномени којима се она
бави, какве су карактеристике менаџмента засноване на њој, да ли
се та теорија заснива на савременим сазнањима психологије
развоја младих и одраслих, индивидуа и група, да ли је она
системска, какве су њене статистичке карактеристике, колико је у
њу уграђена теорија сазнања и знања, да ли се њоме могу
идентификовати средстава и технике које ће смањити јаз између
савремене предагошке теорије и праксе и, на крају, да ли је та
теорија дескиптивна, предиктивна или нормативна.
Холистички теоријски приступ менаџменту образовања подразумева
повезивање посебних теорија насталих у области: организације,
филозофије, футурологије, стратегије, развоја способности,
идентификације ресурса и награђивања у процесу образовања и
васпитања. Повезивањем сазнања из ових области добија се модел
менаџмента у образовању који само уколико има све карике води
успеху и квалитету васпитно-образовног рада. Наиме, истраживања
су показала да свака образовна институција има задатке везане за
четири димензије развоја: организовање процеса стицања знања
које омогућава студентима и ученицима да разумеју стварност и
себе у тој стварности, развој вештина (кноњ-хоњ) које му
омогућавају да зна да ради, развоја мишљења које му омогућава да
поставља приоритете у животу и раду и развој карактера и
одређених особина личности, које ће му омогућавати да сарађује,
привређује и постане цењени члан друштва.
Међутим, менаџмент у образовању није усмерен само на садржаје
образовања, него и на питање: како се тај динамични и специфични
друштвени систем, као што је васпитање и образовање може мењати,
како ће он реаговати на промене у другим друштвеним сферама, и
како се помоћу њега може утицати на будућност друштва. Дакле,
сврха визија у образовању и васпитању на којима се заснива
менаџмент није само антиципација будућности образовања и
друштва, него и тражење одговора како они могу најефикасније
креирати ту будућност.
Савремене теорије менаџмента у образовању истичу да се читав
систем образовања и васпитања треба заснивати на: укључивању
ученика и студената у управљање процесом учења и развоја,
заједно са наставним кадром (који је то до сада доминантно
радио) и развијањем интринзичке мотивације, за разлику од
екстринзичне, која је до сада доминирала у систему васпитања и
образовања.
Кључне речи:
|
Summary:
Learning has never been as important as it is in
today's turbulent world. It is fundamental to everything we do,
in every walk of life, at every stage of life. Concern for how
people respond to managerial actions, crucial to the success of
quality management, is need for managers to understand
elementary principles of psychology and the scientific basis for
these principles. A satisfactory theory of education should
address the teaching/learning processes as central to the
mission of the institution, and it should bring to bear on these
processes tools for improvement. The theory should also address
the related issues of parental participation, school
administration, teacher training and evaluation. A satisfactory
theory, therefore, should be holistic. The theory should take
into account research in the field of education and social
sciences. A really good system of management will alter the
goals and objectives of the educational system, recognizing
trends and changes in the environment. In spite of change, the
basic philosophies of management and teaching should remain
constant.
Key words:
Theory of management of education,
Total Quality Management |
