|
Резиме:
Иако, на изглед, математика и религија немају заједничких
момената, оне се у многим сегментима додирују, а кроз историју и
прожимају: математички појмови, као што су број, нула,
бесконачно, закони међу бројевима итд. настају директно под
утицајем религије; велики математичари Њутн, Паскал, Декарт,
Кронекер, Коши, Гедел и др. били су религиозни, а многа њихова
дела настају директно под утицајем њихове филозофске и
религијске мисли; постоји паралела између математичког и
религијског мишљења, између религијске догме и математичких
аксиома, између математичких и религијских појмова итд.; веома
су добри докази о постојању Бога, које дају велики математичари
служећи се математичким методама у доказивању; религијске књиге
обилују математичким појмовима, а за чуђење је и њихова
математичка конструкција, коју откривају математичари.У раду
приказујемо један сегмент овог заједништва, који се односи на
математичаре, које је упамтила историја, који нису они највећи,
али који су били монаси, свештеници, па чак и папе. Циљ је да
наставницима математике и веронауке укажемо на једну од
могућности корелације ових, на изглед диспаратних области.
Кључне речи:
математика, математичари, религиозност, теолози, монаси,
свештеници
|
Summary:
It seems that mathematics and religion have no common features.
But, in many segments they have common features, and through
history mathematical terms such as a number, zero, and infinity
and numbers order have been interweaving, and they started to
exist under the influence of religion. Great mathematicians
Newton, Pascal, Deakrt, Kronecer, Kosschi, Gedel and others were
religious and many of their books appeared under the influence
of their philosophical and religious thought. There is a
parallel between mathematical and religious thought, between a
religious dogma and mathematical axioms, between mathematical
and religious terms, etc. There are good proofs about he God’s
existence which great mathematicians give, using mathematical
methods in proving, religious books are full of mathematical
terms, and their mathematical construction is for wondering,
which is revealed by mathematicians. In this paper, we are
showing a segment of this mutuality, referring to
mathematicians, and who have been remembered in history, who are
not the greatest, but who were monarchs, priests and even popes.
The aim is that teachers of mathematics and religion show one of
the possible correlations of these, seemingly, disparate fields.
Key words:
mathematics, mathematicians, religious being, thoeologists,
monarchs, priests
|
