|
Резиме:
Крај једног и почетак новог миленијума налаже обавезу сабирања
добра и зла, те трасирања новог почетка. Отуда је свo настајање
човјека да протоку времена дâ свој печат, што зовемо историјом,
било везано за схватање заједнице, слободе, или једнакости и
демократије. Да ли то ми живимо у времену дефинитивног тријумфа
демократије или само пролазимо кроз још један циклус њеног
успона, након кога слиједи њена неизвјесна будућност? Или је
демократија празна љуштура и као таква постала „најбесмисленија
ријеч на свијету“ (Бернар Крик)? Недовољна хуманистичка
утемељеност „епохе напретка“ постала је исувише видна. Ове
узвишене циљеве (слобода, једнакост) покушавале су реализовати
различите цивилизације и људска друштва кроз историју, тј.
политички системи од капитализма до социјализма. Пад Берлинског
зида разумијеван као „крај“ и крах „источне идеолошке
парадигме“, тј. реалног социјализма, ослободио је простор
незадрживој планетаризацији капитализма и дао му шансу да
оствари тај човјеков сан о хармоничној будућности. Либералне
демократије нису способне, чак и кад би хтјеле да задовоље
поменуте демократске критеријуме.
Кључне речи:
наука, демократија, слобода, једнакост, прогрес, глобализам,
неолиберализам
|
Summary:
The end of one millennium and the beginning of the next one,
proposes the duty of establishing the good and the evil and
making a new start. Due to this flow of time, a man attempts to
leave his own trace and this is called history, either
understood as understanding of history, community freedom or
simplicity and democracy. Do we live in the time of the definite
triumph of democracy, or are we only passing through a cycle of
its rise, after which insecure future follows? Or, is democracy
an empty shell and as such it became “the word of an utter
nonsense in the world”? Insufficient humanistic determination of
the “epoch of prosperity” has become too visible. These sublime
aims (freedom, equality) have been tried to be achieved by
different civilizations and human society through history, i.e.
political systems from capitalism to socialism. The Fall of the
Berlin Wall understood as the end and the fall of the “eastern
ideological paradigm”, i.e. real socialism, freed the space for
advancing planetarisation of capitalism and gave chance to
fulfil a man’s dream about the harmonious future. Liberal
democracies are not capable of doing this, even if they want to
fulfil the mentioned democratic criteria.
Key words:
scinece, democracy, freedom, equality, progress, globalise,
neoliberalism
|
