|
Резиме:
Један од основних појмова који прожима читаву математику, а и
све области људске делатности, јесте број. У почетку, број је
био неодвојив од скупова који су се упоређивали по
истобројности. Схватало се само да нечега има више, мање или
једнако са нечим. Касније се истобројност одваја као апстрактан
појам, независно од природе конкретних скупова. Последња фаза у
формирању појма броја јесте његово схватање као својства
једнакобројних скупова, независно од распореда елемената и
њихове врсте. Све ове фазе пратили су покушаји да се број
забележи на неки начин и да му се изговори име. У овом раду
посматра се примитиван начин записивања броја, који називамо
наивни симболизам. Највећа пажња посвећена је записивању преко
чворова на канапу (кипуима) и зарезима на дрвету (рабошима).
Приказивање историјског пута у развоју појма броја има за циљ да
укаже на методички пут његовог формирања.
Кључне речи:
број, наивни симболизам, кипу, рабош, чвор, зарез у дрвету.
|
Summary:
One of the basic terms, which is essential for whole
mathematics, and all human activities is a number. At the very
beginning a number was inseparable from groups, which were
compared according to the same. It was understood that there was
more of a kind, less or equal. Later on, same numbers were
detached as an abstract term, apart from nature of definite
groups. The last phase in forming the term of a number is its
understanding as means of equally counted groups, apart from the
places of elements and their kind. All these phases were
followed by attempts to mark the number and utter its name. We
observe a primitive way of noting down numbers, which is called
naive symbolism. The greatest attention is given to noting down
with knots on a string and marks on a tree. Showing historical
way in the term of number development has the aim of showing
methodological way of its forming.
Key words:
number, naive symbolism, "kipu", "rabos", knot, tree mark |
