|
Резиме:
У раду је представљен преглед развоја учења страних језика на
раном узрасту у оквиру формалног система образовања Србије у
другој половини ХХ и почетком ХХI века, са циљем да се укаже на
мање или више директну везу између друштвено-политичког
контекста и ставова државе према настави страних језика. Ученике
из Србије су током седамдесетих и осамдесетих година ХХ века
многи сматрали авангардом Европе када је реч о раном учењу
страних језика (в. нпр. документа Одељења за језичку политику
Савета Европе), а чак ни политичка изолација током деведесетих
година прошлог века није озбиљно нарушила општу концепцију
наставе и учења страних језика у формалном основном и
средњошколском образовању. Курикуларна реформа, започета после
политичких промена 2000. године, у великој мери требало је да
допринесе даљем побољшању и модернизацији наставе уопште, па
тиме и наставе страних језика, али је њен прекид, условљен
променом политичких околности крајем 2003. и током 2004. године,
прво довео до назадовања у овој области, а потом до поновног
враћања теме раног учења страних језика у жижу професионалне и
шире јавности. Резултат професионалних и јавних дебата и утицаја
стручних удружења условио је побољшање стања у учењу и настави
страних језика у нижим разредима основне школе, што нам даје
наду да ће се овај позитиван тренд наставити. Ученицима из
Србије у наредним деценијама би то омогућило да се са лакоћом
интегришу у европски образовни и професионални контекст.
Кључне речи:
политика и политика наставе и учења страних језика, рано учење
страних језика, обавезно образовање, израда наставних програма и
планова.
|
Summary:
An outline of the history of early foreign language education in
formal settings in Serbia in the second half of the 20th and at
the beginning of the 21st century is presented in this paper,
with the main objective to demonstrate a more or less direct
link between a socio-political framework of a given state and
its attitudes towards foreign language education. During the
1970s and 1980s, Serbian children were by considered by many
(the Language Policy Division of the Council of Europe, among
others) the avant-garde among the children of Europe when it
comes to early foreign language instruction. Political
circumstances which caused the isolation of the country during
the 1990s did not in a serious way change the overall trajectory
of early foreign language instruction. The curricular reform
initialized in 2000 aimed at assuring every Serbian child a
right to study at least two foreign languages from the day 1 of
formal primary education, but it was frustrated by a serious
change in power in the Serbian parliament at the end of 2003.
Another series of political changes during the year 2004 has
placed foreign language instruction (particularly in primary
education) in the center of public and political debates, which
have been concluded, at least for the time being, with another
shift toward strengthening the importance and presentation of
early foreign language instruction in compulsory primary
education.
Key words:
politics and foreign language education policy, early foreign
language education, compulsory primary education, curriculum
design |
