Резиме:
За разумевање књижевног дела битно је уочавање његових
жанровских одредница. Читалац готово увек књижевни текст прима
као део веће скупине. У овом раду се показује како жанровске
одлике постају саставни део анализе књижевног дела и како
доприносе његовом потпунијем разумевању, односно, како методичка
анализа мора да узме у обзир жанровска својства, а у
појединачним случајевима чак и да пође од њих. Овде се испитују
жанровске одлике значајних дела из школског програма, као и ван
њега а у домену књижености за децу, у широком распону од лирских
и епских песама, до приповедака, од дела са трагичном до оних са
пародичном конотацијом, од усмених творевина, код којих се
ауторски, индивидуални глас оверио и утопио у колективно
мноштво, до сложених савремених текстова живих аутора. То су
конкретно следећа дела: Тамни вилајет, Марко Краљевић и бег
Костадин, Марко Краљевић и соко, Страшан лав Душана Радовића,
Ово је песма о краљу и Аждаја свом чеду тепа Љубивоја Ршумовића,
Исповест вештице Смиљке Драгомира Ђорђевића, Аска и вук Иве
Андрића, Нешто као басна Игора Коларова, Себични џин Оскара
Вајлда и, из Књиге за Марка Светлане Велмар-Јанковић, приповетка
Златно јагње.
Кључне речи:
књижевни жанрови, трансформација жанра, класификација
књижевности, настава књижевности, рецепција књижевног дела,
књижевни контекст, књижевни подтекст.
|
Summary:
It is important for a fiction work to be aware of its genre
determinants. A reader almost always accepts a fiction test as a
part of a larger lot. This paper shows how genre features become
an integral part of the analysis of a fiction work and how they
contribute to its full understanding, i.e. how methodological
analysis has to take into account genre features, and in some
cases even to start from them. Genre features of important works
from school curricula are studied, as well as some works which
belong to children's literature, in the wide range from lyric
and epic poems, through stories, to works with tragic and those
with parody connotation, from oral ones in which author's,
individual voice became a part of a collective lot, to
contemporary complex works of modern authors. Those are the
following: Tamni vilajet, Marko Kraljevic i Beg Kostadin, Marko
Kraljevic i soko, Strasan lav by Dusko Radovic, Ovo je pesma o
kralju i azdaji svom cedu tepa by Ljubivoje Rsumovic, Ispovest
vestice Smiljke by Dragomir Djordjevic, Aska i vuk by Ivo
Andric, Nesto kao basna by Igor Kolarov, Selfish Giant by Oscar
Wilde, and from the Knjiga za Marka by Svetlana Velmar Jankovic,
a tale Zlatno jagnje.
Key words:
literature genres, transformation of genre, classification of
literature, teaching literature, reception of fiction work,
literature context, and literature subtext |