|
Резиме:
У извештају су анализиране мање познате онтогенетске
класификације клавирске технике пијанисте и композитора Франца
Листа (1811-1886). Аутор указује на Листов, у основи интуитиван,
покушај успостављања везе између развоја свирачких навика код
пијаниста и генетски програмираног развоја дечијег психомоторног
апарата. Овакав концепт образовања клавириста извршио је снажан
утицај на данашњу клавирску педагогију. Анализа која следи
показује да Лист разврстава пијанистичку технику у зависности од
величине ангажованих мишића и њихове удаљености од главе и
кичменог стуба. Наведени приступ решавању пијанистичких проблема
први пут је примењен у клавирској школи за почетнике руског
аутора А. Николајева средином ХХ века. Уџбеници српских аутора
Ј. Кршићеве и М. Л. Петровићеве такође примењују овај актуелан
концепт развоја свирачких навика код почетника који своје
порекло дугује Францу Листу.
Кључне речи:
онтогенетски, пијанистички, техника, дечији, психомоторни.
|
Summary:
The review of less known ontogenetic classification of piano
technique of Franz List (1811-1886) is given in this paper. The
author points at List's, basically intuitive, attempt to make
relations between development of playing habits of the pianists
and children's psychomotor genetically programmed apparatus.
This concept of pianists' education made great influence on
contemporary pinists' pedagogy. The following analysis shows
that List diverses pianists' technique depending on the amount
of taken muscles and their distance from the head and spine.
Given approach to solving pianists' problem is for the first
time applied in pianists' school for the beginners by the
Russian author A. Nikolajev in the middle of the 20th century.
Textbooks of Serbian authors J. Kršić and M.L. Petrović, also
apply this actual concept of development of playing habits of
the beginners which its origin owe to Franz List.
Key words:
ontogenetic, pianists', technique, children's, psychomotor. |
