|
Резиме:
У овом чланку аутор критички испитује појам филозофског позива.
Основни предмет његове критике јесте догматска поставка
ангажоване филозофије о изузетности таквог позива на којој
почива предрасуда о ексклузивном праву филозофа да интервенише у
друштвеној стварности. Ауторова теза јесте да се позив филозофа
као човека и грађанина разликује од филозофског позива као
посвећености особеној врсти струке, да те две две врсте позива
нису нужно у корелацији и, коначно, да ангажовани филозоф
принципијелно не може сасвим доследно практиковати сопствену
филозофију, нити му је сама она довољна да би остварио свој
позив човека или грађанина.
Кључне речи:
филозовски позив, позив филозофа, егзистенција, филозофија,
филозофирање.
|
Summary:
The author critically analyses the term of a philosopher's job.
The basic subject of his research is dogmatic presentation of
engaged philosophy and specification of this job on which a
prejudice is made on exclusive right of a philosopher to take
part in social reality. The author's thesis is that the job of a
philosopher as man and citizen different from philosophical
occupation as devotion to special type of profession, that these
two professions do not necessarily correlate and finally that an
engaged philosopher cannot principally practice own philosophy,
nor it is itself sufficient for fulfilling the occupation of a
man or a citizen.
Key words:
philosopher's job, philosophical occupation,
existence, philosophy, philosophize. |
